HOĆE VETAR U PENZIJU- Tatjana Djulinac

Vetar reče jedno veče,-
- VIŠE NEĆU DA SAM VETAR
NI DA JURIM SVUD KROZ ETAR,
HOĆU MALO DA SE SMIRIM
PENZIONERSKI DA ŽIVIM.

Oblak, Sunce, Mesec, Zvezde
svi što nebom verno jezde
za njegovu čuli želju
pa govore prijatelju -
- PRIRODA TE MAJKA RODI
ŠTO POSTOJIŠ SVIMA GODI,
SVOJU SNAGU RASPOREDI
NE TROŠI JE ZALUD, ŠTEDI
I SASVIM SE NE POVLAČI
PRISUSTVO NAM TVOJE ZNAČI.
KAD SI VETRIĆ ILI LAHOR,
POVETARAC ILI VIHOR
POTREBAN SI ŠUMI.. ROSI
PENZIJOM SE NE ZANOSI.

Svud po svetu vetar stane
i živucka natenane.
Na morima nesta bura
niti ima ko da gura
jedra što se džaba kroje
jer brodovi samo stoje.

Rastužile se i grane
umirene, uspavane.
Satima pod stavom MIRNO
kad bi barem vetrić pirno.

A vetar se baš joguni
svojom pričom o starini
samog sebe ubedio
da je odmor zaslužio.

Ko zna dal' bi ikad više
vetar hteo da zanjiše
grane, a i morska jedra
da se usled dana vedra
ne pojavi slika jedna...

Malen dečak, tužnog lica
okom prati jato ptica,
dok u ruci zbog očaja
nosi svoga novog zmaja.

Hteo je da zmaja vine
u nebesa, u visine
al' ne uspe niti metar
neophodan bi mu vetar.

Gleda vetar sliku ovu
ponosan jer njega zovu,
srećan što je bitan stvarno
no, radiće honorarno.