ZEKA i ŠUĆA - Tatjana Djulinac

Pokraj bašte sakrio se
zečić kratkog repa,
pažnju mu je privukla
sveža šargarepa.

Plašljivo mu srce brani
da joj ukus proba,
al' mu oči poručuju
da je dobra roba.

Problem zeka imao je
velik kao kuća.
Šargarepe čuvao je
verni, stari Šuća.

Plašljivo je zecu srce
ali mudra glava,
doseti se da i Šuća
mora da otspava.

Strpljenja je zeka im'o
no, ipak se čuje
u tišini da je prazan
stomak poručuje.

Krene zato šapicama
do večere svoje
šargarepe sočne, zdrave
sve u redu stoje.

Al' stigao jadan nije
da se slasti preda,
krajem oka spazio je
da ga Šuća gleda.

Jao, jao slatki brate
te nevolje teške
u planu je došlo
do velike greške.

Šuća gleda, al' ne reži
samo spreman stoji
dugouhi ni da mrdne
koliko se boji.

Imao je Šuća stari
osobinu vrednu
dobro srce, pa dozvoli
šargarepu jednu.

Zeka samo poljem jurnu
glavu ne okreće
ova lepa bašta više
videti ga neće.