sto Juzni pol nosi ime.
Sneg se ne topi tokom leta
juzna su leta, hladnija od zime.
Tamo u vecnom snegu i ledu
ziveo jedan pingvin mali.
Zimljiv, pa rece NIJE U REDU
DA MOME DOMU SUNCE FALI.
Sanjao nocima pescane plaze
predele tropske i nebo plavo,
za suncem tugujuci znao da kaze
JEDNOG CU DANA OTICI TAMO.
POD STITOM SNEZNOBELIH OBLAKA
SUNCE SE NE MOZE MENI PRIMACI,
NAPRAVICU MILION KORAKA
I TOPLO OSTRVO SEBI PRONACI.
To behu njegove najcesce reci
sto cvokocuci kroz zube zbori,
niko ne uspe da ga spreci
da svoje snove u javu pretvori.
Danima putujuci linijom koja
deli sredinu Zemljine kore
uz mnogo muke i mnogo znoja
najzad u toplo uplovi more.
Pred ocima bljesnu pescani raj
svega sto dusa pozeleti moze,
putovanju je najzad dosao kraj
toplinu oseca duz meke koze.
Lezi i uziva u toplom Suncu
najcudniji pingvin na svetu,
iako ponekad u svome srcu
za Juznim polom oseti setu.