Pa da onda zajedno i mene i brata,
rodi i vaspitava, nas strogi tata.
Zamislite!
Ko bi nam onda kolace pravio,
Ko bi nas oblacio, u krevet stavio.
Zamislite!
Zamislite deco u suknji tatu.
Da nosi mindjuse i ogrlicu na vratu.
Zamislite!
Zamislite... zamislite, ali samo to.
Jer ipak smo srecni sto mame imamo.
Jer mama nas pazi od prvoga trena.
I celog zivota mi smo deca njena.
Mama nam se raduje i zivi za nas,
ima nezan lik i predivan glas.
Zato samo zamislite bez mame ovaj svet.
Jer ipak bez latica, ne bi postojao cvet.