i okice trlja svoje.
Na spavanje ono hrli,
dok mu zvezde pesmu poje.
Jedna druga treca zvezda,
redom pesme svoje nizu.
A Sunce im nebo preda
I one sve brze stizu.
A kad Sunce oci sklopi,
Mesec nebom tad se seta.
Sa zvezdama on se stopi,
k'o najlepsi cvet procveta.
Svake noci cveta tako
i zvezdice svoje pali.
Nekad malo, nekad jako,
Svetlost svoju on ne zali.
Jer dok Sunce mirno sanja.
Zvezdano se kolo vije.
Da'l ih u snu ono ganja.
jer im kolo slozno nije.
Mesec ipak nebo krasi,
i za zvezdom svakom zudi.
Da se nebo ne ugasi,
dok se sunce ne probudi.