SNESKO BELIC - Jovan Jovanovic Zmaj

Kad je ono neki dan
Opet poceo sneg da pada,
Skupila se deca cila
Oko neka rada;
Za cas tili
Napravili
Coveka od snega...
Gle'te ga, gle'te ga!

"Hajde, Stevo," Kosta nudi,
"Hajde ti mu kum sad budi!"
A Steva se samo smeško,
Nadeno mu ime: Snesko,
I prezime drugi dao,
Te se Snesko Belic zvao.
Stajao je braca-Snesko
Uz tarabu bastovana,
Stajao je, blesao je
Nekoliko dana.

Jutros sinu sunce jace,
A nas Snesko kanda place,
Ili place il' se znoji,
Ali cvrsto vec ne stoji.
Snesko Belic zabrinu se,
A deca mu rugaju se.
Ispustio svoga stapa,
I evo se vec rastapa.

"Snesko, Snesko,"deca gude,
"Brojis li se ti u ljude?
Snesko, Snesko, nuto jada,
Kad si covek, kam' ti rada?"
Snesko sapce ko da bunca:
"Ja se bojim jarkog sunca."
"Ko se jarkog sunca boji,
Taj ne treba ni da stoji."
Gurnuse ga, a on pade,
Pa se i raspade!