Nekoliko dana pre,
nije vazan tacan broj,
pocele su pripreme
za rodjendan moj.
Nije im ravna
ni olimpijada,
posla mnogo
s' nogu se pada.
Pozvano je persona mnogo,
rodbine pola i ostalih jos toliko.
Na dve strane spisak je stao,
tata je za malo u nesvest pao.
Na spisku su bili babe i dede,
ujne i ujaci, tetke i tece,
strine i stricevi, kume i kumovi,
i moje drugarice i drugovi.
RODjENDANSKA TORTA
Svake godine prica ista.
Torta ogromna, ukrasena,
od dvadeset jaja, mama kaze
perfektna, petica cista.
Za estetiku imam dara,
nije bas za cistu peticu,
Previse je ukrasa i ne
uklapa se svaka sara.
Skinuo sam tri cveta
i izvrsio korekciju fila.
Mnogo su je mazali posle,
ali ni prici mojoj nije bila.
Mene su onda udaljili,
da im pomazem
zabranili su mi strogo,
a ja sam jos puno mog'o.
RODjENDAN
U zakazano vreme dolaze gosti
i svi za red znaju.
Prvo mi cestitaju,
a onda mi poklone daju.
Dosla je rodbina, prijatelji,
i komsiluka vise od pola.
Taman toliko, koliko treba,
za jednog pecenog vola.
Procedura kad je prosla
konacno je torta dosla.
Oduvana pusi sveca
za sve goste radost, sreca.
U torti sam s'obe ruke
ostavio dubok trag.
"Bas je sladak" rece tetka
"i nestasan mali vrag!"
Deda misli da su usi zvake,
ali i ja imam ruke jake.
Eksplicitno pokazah svima
lepsi je kad pola brkova ima.
Rece mama: "Sve sam znala!"
Onda su je pridrzali,
polivali hladnom vodom,
da u nesvest ne bi pala.
A onda sam sa vitrine
oborio punu vaznu,
sproveden sam u krevetac,
izdrzavam tesku kaznu.
Iz zbirke pesama za decu "Od kreveca do skole"