Ja tugujem i sta je tu smesno,
zaljubih se, prvo pa pogresno.

Nije meni sto mi dusa pati
vec sto ona nece da me shvati.

Ja suzama pojim zedne cvrcke,
a nju drugi vuce za kovrcke.

Ja je kitim cvecem, belom radom,
a Dragan je kljuka cokoladom.

Ja joj pisem ceduljice kratke,
ona pise Zoranu zadatke.

Ja je sanjam medju maslaccima,
a ona se jurca s decacima.

Ja joj sricem pesme rimovane,
ona cita strip i sund-romane.

Ja je zovem da beremo cvece,
ona nece, po sokaku sece.

Nece pesme, nece cvece, nece
cak ni voce, pa sta ona hoce?

Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepsa u skoli.

Sad cu reći svakom poljskom cvetu:
nije ona jedina na svetu!