zaljubih se, prvo pa pogresno.
Nije meni sto mi dusa pati
vec sto ona nece da me shvati.
Ja suzama pojim zedne cvrcke,
a nju drugi vuce za kovrcke.
Ja je kitim cvecem, belom radom,
a Dragan je kljuka cokoladom.
Ja joj pisem ceduljice kratke,
ona pise Zoranu zadatke.
Ja je sanjam medju maslaccima,
a ona se jurca s decacima.
Ja joj sricem pesme rimovane,
ona cita strip i sund-romane.
Ja je zovem da beremo cvece,
ona nece, po sokaku sece.
Nece pesme, nece cvece, nece
cak ni voce, pa sta ona hoce?
Rekao sam brezi i topoli
da je ona najlepsa u skoli.
Sad cu reći svakom poljskom cvetu:
nije ona jedina na svetu!