U prelepu zemlju gde zut limun cveta.
Povela je mama svoju sestru Zoru
Da letuje s' nama na Egejskom moru.
Vozio je otac nasu staru ladu
Na trideset sedam stepeni u hladu.
Auto bez klime, k' o u rerni vri...
Stigosmo u hotel sa zvezdice tri.
Platili smo hotel, boravisnu taksu...
Svratio je otac da proba metaksu.
Ostavismo stvari, kola u garazu
I korakom hitrim otisli na plazu.
Iznajmili odmah suncobran smo beli
I tatinog druga iz armije sreli.
Mama pije kafu i obrve cupa
A otac u vodu ode da se kupa.
Tetka se lagano u plicaku brcka,
A lepa je, kazu, k' o boginja Grcka.
Legla da se sunca i dobije boju,
Polovina plaze gleda tetku moju.
Pocese joj momci prilaziti redom
Donose joj kafu i vocni sok s' ledom.
Prilaze bez straha, prilaze bez treme,
Ovi grcki momci bas ne gube vreme.
Jedan ima hotel i privatnu plazu,
Drugi mandarina ogromnu plantazu,
Trecem otac bankar, deda brodovlasnik,
A cetvrti lanca trgovina vlasnik.
Da pazi sta radi vice tetki mama,
Da se medju njima ponasa k' o dama,
A otac je bodri, misli s' malo truda
Bogato ce ovde svastiku da uda.
Onda je na volju pustio i mastu...
Dogodine ovde dovodi i tastu.
Mozda u nju tada zaprosice neko
Bice mu jos draza kad bude daleko...
Uvece smo posli do centra u setnju,
Kuda prodje tetka napravi pometnju.
A bogati momci, s' plaze stari znanci,
U stopu nas prate kao Indijanci.
Sedosmo u jedan restoran kraj mora,
U svoje me krilo uze tetka Zora.
Narucismo giros, stigla je i corba,
Muzika se cula iz filma „Grk Zorba“.
Duvao je neki povetarac laki,
Bastom restorana igr’o se sirtaki.
Pevacica jedna mikrofonu priđe,
Preplanulog tena, kose tamno riđe.
Uziva u njenoj pesmi svaki talas,
Peva k’o sirena, k’o Marija Kalas.
Te veceri otac malo vise popi,
Svu noc oka nije mogao da sklopi.
Scenario isti i narednih dana,
Oblicu mi tetku momci sa svih strana.
Svi pricaju isto - hoce da je zene,
Da smeksaju Zoru, caste cak i mene.
Kazu - kad je vide svima srce bije,
Jelena Trojanska da joj ravna nije,
Al’, na zalost, dama s anđeoskim likom,
Ljubazna sa svakim, srce ne da nikom.
I petnaest dana kao tren je proslo,
Za povratak kuci i vreme je doslo.
Ostavila tetka tuzne udvarace,
Mozda i dan danas za njom neki place.
Vracamo se kuci, brigu brine tata -
Kostao ga odmor sest mesecnih plata.
Kad novaca ima - novcanik ga svrbi,
Jer voli da trosi - takvi smo mi Srbi.
Tetka udvaraca odbila je cetu,
Jer svog momka voli najvise na svetu.
Da joj celu Grcku drugi momci nude,
Sa Zoranom zeli vecito da bude.
I na prvom mestu kod nje Zoran bice,
Mada cesto nema ni da plati pice.
Kod oca i majke on jos uvek zivi,
Ne nada se boljem ni u perspektivi.
Pomalo je smotan, al' dobar pre svega,
Volim sto je tetka izabrala njega.
Valjda ce i drugi sa mnom da se sloze,
Kupiti se sreca s' parama ne moze.
Pobedila ljubav, evo nade zrno
Da sve oko nas bas nije tako crno
I da ima nade i da ima sanse
Da se opet vrati vreme renesanse.
Pesma je preuzeta sa sajta www.sasabozovic.com