Odmah skoce mama, tata,
kada kao grom iz neba
gosti banu nam na vrata.
Uvek bih se zacudio
otkud majci da to sprema?
Kad sam toga zeljan bio,
kad toga u kuci nema...
Negde se to dobro krilo...
to zna samo njina muka.
Najvaznije nam je bilo
da se kuca ne obruka!
Hajde! Uzmi! Daj! Jos malo!
Hej, majcino srecno lice...
Otac sipa, otac brani
Cast i obraz porodice.
Posle toga opet nema.
Bude dana - hleba, masti...
Al pred gostom na ispitu
kuca nikad ne sme pasti!
Danas, kad u goste odem,
pa mi jedva nesto pruze,
shvatim - to su bogatasi
i ne zelim sesti duze...
Vazno mi je - odneo sam
ipak poklon, sto mu muka ...
Praznih ruku ne ide se
da se kuca ne obruka!