One koje letece cilime kroje,
Koje bacaju carobni prah,
Pa, letis visoko, visoko da izgubis dah.
Imaju toliku moc,
Da ti obasjaju najtamniju noc,
Da nadju svetlo tamo gde je mrak,
Pa, oteraju strepnju I strah.
Nema suza i placa u njihovom svetu,
Od osmeha carobne mreze pletu,
Pa, kad je jednom na tebe bace, nema nista teze,
Nego se isplesti iz te mreze.
Bore se protiv vestica i zlih carobnjaka,
Kao prijatelja je ima princeza svaka,
Carobni stapic koriste samo kad treba,
Tamo gde zlo i nevolja vreba.
Ali, morate i ovo da znate,
Da svi ljudi ovoga sveta shvate,
Svako od nas moze biti Vila,
Da ima i moc i stapic i krila.
Prvi korak je srecan biti.
Drugi korak, srce ne kriti.
Treci, vrata duse sirom otvori,
Od svog zivota sam bajku stvori.
Cetvrti je malo tezi,
Ali, budi hrabar i ne bezi,
Pusti da te ljubav stigne,
Medju oblake da te digne.
Jer samo onda si Vila prava,
Kad srcem vise ne vlada glava,
Pa iz sebe oteras svaki strah
Kad ljubav imas, sta ce ti onda carobni prah.