TRI PRASETA

Bila jednom tri praseta. Sva trojica su morali nekako sagraditi svoj dom, da bi imali krov nad glavom u slucaju nepogode, a narocito da bi imali skloniste pred uvek gladnim, zlim vukom koji je stalno smisljao kako da ih se docepa i pojede ih.

Prvo presence je bilo veoma obazrivo i znalo je da se nigde na svetu ne moze bolje zastititi nego u kucici sagradjenoj od cvrstih cigala i cementa. Zato zasuce rukave i sa malo vise truda i muke sagradi sebi divan, stabilan dom. Njegova braca nisu bila toliko vredna. Radije su pevala, svirala i igrala, pa dohvatise violinu i frulu i tako se pocese zabavljati, ne obaziruci se na opomene svog razumnog brata i na njegov savet da im je umesto zabave bolje ciniti sto i on. Medjutim druga dva praseta su bili toliko uvereni da im vuk nece nista, da su po ceo dan pevali: Ko se boji vuka jos, tri za gros, tri za gros.

Posle izvesnog vremena, drugo prase pokupi nekakvu slamu koju nadje u blizini i napravi sebi kolibu. Ta koliba, doduse, nije bila mnogo izdrzljiva, ali ono o tome nije ni razmisljalo. Najvaznije mu je bilo da ju je brzo napravio, da nije previse morao da se trudi, kao njegov marljivi brat. Kada je zavrsio izgradnju kolibe, kroz zvizduke je ponosno i zadovoljno uredjivao svoj novi dom.

Zli vuk je upravo tada lunjao u blizini i cu kako presence veselo zvizduce. On pridje kolibi, proviri kroz slamu, pa se obliznu i pomisli kako mu se uskoro sprema slastan i mastan zalogaj, pa na sav glas povika: Prase, prase, smesta da si mi otvorio vrata! Gladan sam kao vuk!
Prase odgovori: Gubi se, divlji vuce! Ne pada mi na pamet da tebi otvorim vrata!
Vuk: Znaci, neces mi otvoriti vrata? E onda samo gledaj kako ja umem da udjem i kroz zatvorena vrata! - samo sto to izgovori, vuk dunu sto je jace mogao i oduva prasetu kolibicu. Uplaseno prasence otrca kod svog brata I kao bez duse ulete u njegov dom da bi mu ispricao sta se upravo dogodilo i da bi se sakrio kod njega. Kuca njegovog brata je bila sagradjena od granja i lisca.

Uskoro stize vuk ispred kuce drugog praseta i povika - Prasici, prasici, pustite me smesta u kucu! Strasno sam gladan, toliko da bih sada pojeo i vola sa rogovima, a prasetina je moje omiljeno jelo! Odmah otvorite vrata!
Braca mu slozno i neustrasivo odgovorise: Ovamo uci nesec! Mi te pustiti necemo, a na silu ne mozes uci!
Vuk se na to nasmeja... - Ha, ha, ha! Ma sta kazete! Sada cemo videti hocu li ili necu uci! - samo sto to izgovori, zli vuk poce tako jako da se upinje, napinje i da duva, da se koliba od grana i lisca srusi kao kula od karata.

Uplaseni prasici pobegose od vuka i otrcase brzo svome najstarijem bratu. On bese podigao kucu od cigala. I tako se sva tri praseta zajedno sklonise u kucu. Kada napokon dodje zli vuk, ponovo zatrazi da mu prasici otvore vrata i puste ga u kucu. Ovoga puta dva mladja praseta su cutala, ali je trece prase znajuci da vuk ne moze srusiti njegov cvrsto sagradjeni dom odgovorilo vuku uz smeh: Zli vuce, zasto ne odustanes, ovu kucu nikada srusiti neces! No, dobro, ako si bas toliko tvrdoglav, samo napred...
Vuk se tada jos vise razbesneo, i poce ponovo iz sve snage da se naduvava, da grabi vazduh u plucima ne bi li sto jace dunuo... I kada napokon dunu iz sve snage, dozive veliko razocarenje. Kuca ni da se pomakne. U ovu kucu zli vuk nije imao sanse ni da priviri a kamoli da udje ili da je srusi. Duvao je i duvao, sta sve nije pokusavao, ali kuca - ni makac!

Zli vuk je, zna se, bio zverka teske naravi, pa nije nikako mogao podneti poraz. Zato pokusa da primeni lukavstvo i da na fini nacin udje u kucu vrednog domacina. Tako se vuk prerusi u putujuceg trgovca koji prodaje cetke, pa mirno pokuca na vrata. Mislio je - uci ce milom, ako ne silom!
Ipak, vredno prase nije bilo samo oprezno, vec i mudro. Ono se odmah doseti da nije to trgovac, vec zli vuk glavom i bradom, zli vuk u jagnjecoj kozi i da iako je odelo promenio, cud nikako nije. Zato ga odmah otera i poce da tesi bracu koja su od straha pogela ispod kreveta.
Opet se vuk nije mogao pomiriti sa time da ga je jedno obicno prase prozrelo, te smisli novi plan. Ovoga puta je pokusao da udje kroz dimnjak. Pametno prase je, medjutim, ponovo naslutilo sta taj zlikovac smera. Cim ugleda da kroz dimnjak pada cadj, prase podize poklopac sa lonca u kome je kljucala voda na ognjistu.
Ne znajuci sta mu se sprema, vuk se spustao niz dimnjak, oblizujuci brkove i mastajuci o slasnoj gozbi koja ga uskoro ocekuje. Srecan i zadovoljan sto ce napokon uspeti da doskoci prasicima, on se pusti niz odzak i bas kada je mislio da mu vise nista ne stoji na putu do mlade prasetine, upade u lonac pun prokljicale vode.

Toliko se opece, da brzo uhvati zalet i iskoci pravo kroz dimnjak napolje, pa pobeze preko krova. Od toga dana, nikada mu vise nije palo na pamet da uznemirava tri brata. A prasici od tada pocese da zive u slozi, uvek se pomazuci medjusobno.