Fan Page:

4.6k

YouTube:

1100+

Twitter:

---


Poslednje Dodavanje Sadrzaja na Sajt: 16. Januar 2014.
Nova audio basna - Lisica i Grozdje.


PRICA O PSU - Djordje Ristic

Sve je pocelo jednog suncanog ljetnjeg popodneva. Dok smo Setali, moj drug Aleksa i ja ugledali smo jednog psa. Zakljcili smo da je to lovacki pas. Bio je mali i neuhranjen, crno-bijele boje. Odlucili smo da pozovemo ostale drugare. To su bili Aleksin stariji brat Danilo i komsije Rados i Sara.

Kada su stigli, nahranili smo psa hlebom. Niko nije mogao da ga zadrzi. Odlucili smo da psu damo ime. Svi su dugo razmisljali, ali nismo mogli da odlucimo. Ostavili smo izbor imena za kasnije. Dogovorili smo se da psa stavimo u gajbu i odvedemo ga u sumu. Nakon mnogo muke i strpljenja uspjeli smo da ga uguramo unutra. Ostavili smo mu malo hrane koju ce da pojede preko noci. Isli smo uzanim puteljkom do sume. Na polovini puta pas se izvukao iz gajbe. Brzo smo pojurili prema njemu. Na ulazu u sumu, Aleksa je uhvatio psa. Vrativsi ga u gajbu, nastavili smo koracati jos nekoliko metara. Stigli smo do jednog starog hrasta. U njegovoj blizini ostavili smo psa. Na gajbu smo stavili jednu veliku osusenu granu. Krenuli smo nazad. Pas je izasao iz gajbe i potrcao prema nama. Po treci put smo ga hvatali i uhvatili. Vratili smo ga u gajbu i na nju stavili vise grana i kamenja. Stavili smo mnogo suvog sijena kako nas ne bi nanjusio. Trkom smo se vratili prema kucama. Cak i odatle cuo se njegov jauk. Danilo se bojao da psa ne cuju psi azijati iz sume i da ga ne rastrgnu. Takodje je rekao da mu donosimo vodu svako jutro. Legli smo u krevete iscekujuci zoru kada cemo nahraniti psa.

Sutradan pre podne, moja sestra Sara mi je rekla da Danilo juri psa. Otrcao sam do njega, ubrzo zatim stigao je i Aleksa. Pas je dotrcao u dvoriste moje komsinice Katarine. Pobjegao je iza kuce. Proletio je poput munje ispred dvorista. Katarina je otvorila ulazna vrata jer je cula buku. Prvi put ugledavsi psa odmah je pozelila da ga zadrzi. Uhvatili smo ga i vezali za drvo. Katarina mu je iznijela ciniju vode. Aleksa je imao bickl, pa je otisao po Radosa i Saru. Ja sam ostao da se igram sa psom, dok je Katarina telefonirala. Stigli su Rados i Sara. Rekli su da je bolje da odvezemo psa. Pas je bio pun buva, pa smo rijesili da ga okupamo. Nakon kupanja pobjegao je od nas. Bio je toliko mrsav da se provukao kroz ogradu i zavukao u trnje pored jedne stare barake u blizini dvorista. Ne znam tacno, ali mislim da nam je trebalo nekoliko sati da izvucemo psa iz trnja. Nakon nekoliko minuta stigao je Petar, bio je jedan od najstarih medju nama. Cim je ugledao psa punog trnja,
naredio je da ga okupamo i ocesljamo, kako bi smo ga ocistili od trnja. Dok smo ga kupali, malo smo ga dresirali. Posto je to bio lovacki pas, slusao je nase naredbe. Malo kasnije nakon sto je Petar otisao, psa smo vezali da bi ga prosetali. Nakon duze setnje pas je vracen u Katarinino dvoriste.

Sledeci problem je bio napraviti kucicu za psa. Pre ovog dogadjaja Katarina je imala dva zeca. Oni su bili njeni kucni ljubimci. Drzala ih je u jednom sanduku od drveta koji je imao prozorcice. Predlozila je da ga mozemo drzati unutra, s cim smo se i mi slozili. Odvela nas je do sanduka. Bio je to veoma star i prljav sanduk. Katarina je dovukla crijevo sa kojim smo oprali sanduk. Upravo tada stigla je Katarinina mama sa posla. Nije joj dozvolila da ga zadrzi. Ali Katarina je ipak htela da ga prisvoji. Nakon duzeg ubedjivanja, dozvoljeno joj je da ga zadrzi, ali samo na nekoliko dana. Svi smo bili presrecni i neko od nas je predlozio da igarmo zmurke sa psom. Nakon igre stigao je Katarinin otac. Nije joj dozvolio da zadrzi psa.

Pas je napravio veliki nered u dvoristu i morali smo ga odvesti u sumu, odakle smo pretpostavljali da se nece vratiti. Nakon nekoliko sedmica ugledali smo ga da pretrcava magistralu i zalazi u sumu. To je bio poslednji put kada smo ga vidjeli.


Bajku je napisao Djordje Ristic,
Ucenik 5. razreda Osnovne Skole "Risto Prorokovic", Nevesinje, R. Srpska.








Copyright 2007-2016 © Za Decu. Clipart: Phillip Martin.