NEUSTRASIVI MLADIC
Bila jednom davno neka udovica koja je imala sina jedinca. On je bio veoma
hrabar i nicega se nije plasio... Isao je kud je hteo, radio je sta je zeleo
i nikoga nije slusao. Majka je na sve nacine pokusavala da ga zastrasi ali
bezuspresno. Napokon ode kod popa pa mu rece:
- Gospodine, pokusajte da ga malo uplasite, ja nikako ne uspevam a bojim se da
ce ga zadesiti neka nevolja zbog neustrasivosti.
- Dogovoreno gospodjo, samo vi njega veceras kod mene posaljite.
Zena dodje kuci pa spremi sina da ide kod popa. Pop je bas taj dan imao mrtvaca
u crkvi pa ga iznese pod zvonik, namesti ga da stoji a u ruke mu ugura kanape od
zvona pa ga tako ostavi.
Kad je dosao mladic pop ga zamoli posto je mladji da ode do zvonika i da zazvoni
nekoliko puta, da ne mora stari pop ici. Mladic tako i ucini ali kad dodje do
zvonika vide onog mrtvaca kako drzi konopce pa mu rece:
- Ajde zvoni posto si stigao pre mene. Svejedno je ko ce, da li ti ili ja...
Kako mrtvac nije odgovarao mladic mu opet rece:
- Ajde covece zvoni vise, ako si dosao prvi red je da ti zvonis, necu se ja ljutiti.
Medjutim mrtvac i dalje osta nepomican... Mladic kad to vide razljuti se pa
pridje i udari samar mrtvacu koji onda pade na pod. Mladic uze kanape, pozvoni
par puta i vrati se kod popa koji ga cim je usao u kucu upita:
- Jesi li zvonio sinko?
- Jesam pope.
- A jesi li video nesto cudno?
- Nisam nista... Bio je samo neki pijanica kod zvona kad sam dosao. Ja mu
nekoliko puta rekao
da zvoni a on kako nije hteo ja mu udario samar pa je pao pored zvona.
Pop mu se zahvali za pomoc pa mu rece da opet dodje sutra uvece. Mladic tako i
uradi a sutradan izjutra dodje majka pa upita popa:
- Pope, hoce li biti nesto sa mojim sinom?
- Nisam uspeo da ga uplasim sinoc, pokusacu veceras opet.
Uvece kad dodje mladic kod popa ovaj mu rece da ide u dvoriste, da ce tamo spavati pored jednog
zarobljenika koji je vezan lancima ali niko ne sme da ga oslobodi koliko je ruzan i
opasan. Mladic ode kod ovoga pa se namesti ispod njega i leze da spava. Medjutim kad god bi se
osudjenik pomerio lanci bi zveckali pa
mladic nije mogao da zaspi. Najposle rece madic njemu:
- Daj molim te smiri se samo dok zaspim pa se posle mrdaj do ujutru.
- A ti se mene ne plasis? Upita osudjenik...
- Ne, zasto bih te se plasio. Samo se ti smiri da ja mogu zaspati.
Kad je proslo pola noci a mladic i dalje nije uspeo da zaspi on lepo uze pa
oslobodi ovog sto je bio u lancima pa ga baci na pod i leze da spava preko njega
kako ovaj ne bi mogao da pobegne. Kad se ujutru probudise mladic podje da ga
opet okuje ali mu covek rece:
- Nemoj me opet bacati u lance molim te. Ja nisam nista zgresio, samo sam kriv
sto sam ruzan pa me se ljudi plase.
Ja nisam nista lose uradio a osudjen sam na osnovu prica ljudi iz sela. Evo dacu
ti ovu magicnu kosulju koju nosim na sebi u znak zahvalnosti ako me pustis...
- U redu, neka tako bude. - Rece mladic...
Covek skinu zutu kosulju sa sebe pa je dade mladicu i rece:
- To je magicna kosulja... Kada neko bude hteo da te tuce ti je samo
skini i povici "Udri kosuljo" i ona ce poceti da ga bije... Kad mu bude bilo dosta
batina a ti povici "Stani kosuljo" i ona ce prestati.
Mladic uze kosulju, obuce je i ode kod popa da mu kaze da je zatvorenik pobegao
u toku noci... Kad to obavi uputi se do nekog obliznjeg grada da pronadje nekoga
na kome ce isprobati kosulju.
Kad je stigao do grada vec bese predvece... Pored puta vide coveka kako gura
zaprezna kola sa zenom i decom pa ga upita kuda ce van grada po noci a ovaj mu
rece:
- U nas grad preko noci dolaze zli duhovi... Ko god je ostao preko noci u gradu
od kad su oni dosli ujutru vise nije bio tamo. Ti se sinko bolje vrati odakle si
posao...
Mladic to cu, zahvali se coveku na upozorenju pa ode u grad. Kad stize tamo a on
udje u krcmu, sede za jedan sto i izvadi novce iz dzepa. Malo posle se
vrata od krcme otvorise a kroz njih proviri jedan duh pa nestade. Ubrzo zatim
poce galama napolju, poce da grmi i seva, jak vetar poce da duva i zacuse se
lanci... Onda se u krcmi pojavi nekoliko duhova i jedan od njih pridje
madicu i upita ga:
- Sta radis ti ovde?
- Evo sedim za stolom, cekam krcmara da me usluzi.
- A znas li ti mladicu da je krcmar otisao iz grada kao i svi ostali ljudi koji
ovde zive? Nocu smo ovde samo mi duhovi...
- Znam ali ja sam ostao... Ja se vas ne plasim.
Tada poce jos vece nevreme napolju, jos veca buka, psi pocese da laju, macke da
mjaucu... Covek bi pomislio da ce kraj sveta doci... I onda odjednom se u sobi
pojavi beli duh sa vatrenim lancem koji njime udari po stolu ispred mladica.
Ovaj samo mirno pogleda u lanac i ne rece nista. Onda ga upita beli duh:
- A sta ces ti ovde?
- Evo sedim i brojim svoje novce...
- Novce kazes? A da li bi hteo da se kartas mozda?
- Bih, sto da ne.
Onda zli beli duh sede pored mladica pa pocese da igraju karte u pare. Mladic je
stalno pobedjivao i ubrzo duh ostade bez novaca. Onda pocese da se kartaju
u drago kamenje ali mu mladic i to uze. Na kraju je duh izgubio i sve zlatnike
koje je imao i kako nije vise imao u sta da igra on okupi sve duhove oko sebe pa
krenuse da napadnu mladica. Ali on tada skine kosulju pa povika "Udri kosuljo"
a ona poce da ih tuce. Oni pocese da beze ali ih je magicna kosulja
stizala lako. Najposle kada videse da ne mogu pobeci duhovi pocese da mole
mladica da prestane da ih tuce. On im rece da moraju da obecaju da nikada vise
nece doci u taj grad i da ce vratiti sve ljude koji su nestali. Oni se slozise i
cim je mladic zaustavio kosulju nestadose svi bez traga.
Sutradan se vratise ljudi u grad a mladic im isprica da su duhovi otisli i da se
vise nece vracati. Ljudi mu se zahvalise a on zadovoljan ode svojoj kuci. Nije dugo
vremena proslo i rec o svemu tome dodje do kralja koji je onda pozvao
neustrasivog mladica kod sebe u dvorac, dao mu princezu za zenu i postavio da
hrabro vlada njegovim kraljevstvom.