KAKO JE PATULjAK POSTAO CAR

Nekad davno zivela u jednoj kolibici neka starica koja je iz dana u dan tugovala što nema dece. I tako jednom, u trenutku usamljenosti i ocajanja, uzme ona jedno jaje, uvije ga u krpe i pazljivo skloni u neki kutak svoje kolibice. Svakog jutra sa zebnjom je pratila šta ce se dogoditi, ali se na jajetu nije pokazivala nikakva promena. Najzad, jednoga dana kad je zabrinuto otrcala da vidi šta je s' jajetom, nade ga razbijeno, a pored ljuske bebu koja joj je vec pruzala rucice.

Sirota zena, sva luda od srece, zagrli dete i nazva ga "moje dete". Ona ga je negovala i hranila s toliko neznosti da je vec za godinu dana ono i govorilo i hodalo, baš kao odrastao covek. Medutim, ostalo je malo kao što se i rodilo.
Staricino oduševljenje s vremenom postade toliko da poce da veruje kako ce joj dete jednoga dana postati neki plemic, mozda cak kralj.

Sa ovim uverenjem, koje je bilo samo plod njene mašte, ona predlozi svom detetu da ode licno kralju i da ga izazove na dvoboj. Patuljak je plakao i molio da ga ne baca u takva iskušenja, ali pošto je majka to toliko zelela, nije mogao ništa drugo nego da posluša. Cim ga izvedoše pred kralja, on izazva na dvoboj. Kada kralj ugleda jednog patuljka, prezrivo se osmehnu i, kao prvo, zatrazi od patuljka da podigne kamen tezak pedeset kilograma.

 Siromah patuljak dodje svojoj majci i potuzi se. Ona mu rece:
- Ako kralj moze da podigne taj kamen, moci ceš i ti.
I tako, kralju podje za rukom da podigne kamen. Zacudo, to isto ucini i patuljak. Posle toga odmerise snage i na druge nacine, ali sve što bi uradio kralj, ucinio bi i patuljak bez ikakvih poteškoca.

Kralj se tada toliko naljuti videvši kako ne moze da pobedi jednog jadnog patuljka, te izdade naredjenje: ko od njih dvojice ne uspe da izgradi palatu za jednu noc, bice osuden na smrt.

Sav uzasnut i uplakan, dodje patuljak opet svojoj majci da je obavesti o novoj nevolji, ali ga ona ohrabri uveravajuci ga da ce sve biti dobro. I doista, vec sutradan majka i sin osvanuše u prelepoj palati, koja postoji i dan danas.

Veoma iznenaden ovim prizorom, kralj sada posla sluge da potraze neke vrlo tvrde plodove jednog drveta, pa da podele megdan gadjajuci se njima.
Ovaj poslednji okršaj odigrao se pred dvorskim velikodostojnicima, koji zaprepašceni, videše kako se plod koji je bacio kralj u paramparcad razbi o patuljkovu glavu, a da ovome to nije nimalo nudilo. Pošto kralj dade casnu rec da ce dopustiti da i patuljak s njime ucini to isto, sada nije mogao da odustane, te patuljak u dva udarca pobedi kralja, a dvorski velikodostojnici ga proglasiše za novog vladara i gospodara.

Od toga casa starica nestade, i niko nikada više nije cuo ništa o njoj.