IVICA i MARICA - Braca Grim
Nekada davno ziveo je siromasan stolar sa dvoje dece i zenom, njihovom macehom.
Bili su toliko siromasni da se cesto desavalo da nisu imali sta da jedu pa je
jednog dana maceha rekla ocu da mora odvesti decu u sumu i tamo ih ostaviti...
On se protivio u pocetku ali mu je kasnije zena rekla da je to sansa za decu da
pronadju bolji zivot, da ce ih mozda naci neko bogatiji ko ce moci da im pruzi
sve sto tada nisu imali. Otac je na kraju pristao jer nije znao da maceha mrzi njegovu decu...
Taj njihov razgovor su cula deca. Znajuci sta ih ceka uputili su se do obliznjeg
potoka koji je proticao pored kuce i brzo skupili vrecicu malih belih kamencica.
Posle dorucka ih je otac poveo u setnju po sumi kao sto je radio mnogo puta
ranije... Deca su se kao obradovala da otac ne bi posumnjao da znaju za njegov
plan ali su sve vreme ostavljala bele kamencice po putu. Nakon nekog vremena
otac je zasao iza nekog zbunja a onda pobegao kad ga deca nisu videla i ostavio
ih same u sumi... Kako je bilo tek rano popodne deca su polako krenula da prate
trag belih kamencica i do veceri su stigli kuci.
Otac i maceha su bili iznenadjeni... Deci su rekli kako je ocu pozlilo pa je
hitno morao da ode kuci... Deca su znala da ih lazu ali su rekla da nije vazno
jer nisu bili daleko od kuce i da su znali da se vrate sami jer poznaju sumu
dobro... Posle vecere poslase decu na spavanje i maceha rece ocu da ih opet
ujutru cim se probude odvede u sumu, ovoga puta jos dalje kako ne bi mogli da se
vrate. I ovoga puta su ih deca cula posto su ih slusala kroz vrata...
Tako i bi, rano ujutru otac ode sa decom... Posto nisu mogli da skupe ponovo
kamencice deca uzese po komad hleba i usput su bacali mrvice kako bi mogli da se
vrate kao prosli put. Otac kao i prosli put ode iza nekog grmlja i onda pobeze a
deca podjose da prate mrvice... Medjutim mrvice su pojele ptice iz sume i deca
nisu znala gde dalje da idu, izgubili su se. Do veceri su lutali kroz sumu da bi
kad je poceo da pada mrak videli svetlo u daljini... Prisli su blize i videli da
je dolazilo iz kuce koja je napravljena od cokolade sa prozorima od slatkisa.
Posto su bili umorni, uplaseni i veoma gladni Ivica i Marica odlomise po mali
delic kuce i pocese da se slade... To je cula vestica koja je zivela u kuci pa
je izasla i pozvala decu da udju unutra da se odmore i budu njeni gosti na
veceri. Deca su prihvatila poziv stare bakice... Medjutim Ivica i Marica nisu
znali da je to zla vestica koja jede decu i da ima kucu od cokolade da bi
privlacila decu koja se izgube u sumi kako bi ih kasnije pojela.
Cim su usli u kucu vestica je zakljucala vrata da deca ne bi mogla da pobegnu, Ivicu je
zakljucala u drugu sobu da ga podgoji a Marici je naredila da radi kucne poslove...
Tako je proslo nekoliko nedelja, Ivica je morao da jede sve sto mu je vestica
donosila od hrane a Marica je po ceo dan cistila, prala i kuvala. Napokon je
vestica odlucila da je vreme da pojede Ivicu koji se ugojio pa je naredila
Marici da zagreje rernu. Ivica je pokusao da pobegne ali se toliko ugojio da je
bio prespor i nije mogao da trci... Kada je rerna bila dobro zagrejana Marica
pozva zlu vesticu da dodje i pogleda je li spremna za pecenje... U trenutku
kada se starica nagnula da pogleda u rernu Marica je brzo gurnula unutra i zatrvorila vrata,
za to vreme je Ivica pronasao katanac pa su zajedno zakljucali vrata od rerne da
vestica ne moze izaci.
To je bio kraj zle vestice, Ivica i Marica su ostali da srecno i bezbrizno
zive u kuci od cokolade i da pomazu svoj izgubljenoj deci da nadju put do kuce.