CUP ZLATA
Nekada davno ziveli su siromasni muz i zena na imanju nekog kneza gde su radili
po ceo dan a dobijali su para tek da prezive. Sve sto su imali je bila njihova
koliba u kojoj su ziveli i jedna mala basta pored kuce na kojoj su sadili
krompir. Jedne godine krompir rodi bolje nego ikada do tada pa siromasni covek
odluci da ga zakopa u pesak pored kuce kako bi mogao duze da stoji. Tako krenuse
oni da kopaju ali nenadano pronadjose neki stari cup... Kad su ga otvorili imali
su sta da vide - cup je bio pun zlatnika. Jadni ljudi su bili presrecni jer im
se najzad sreca osmehnula. Onda zena rece:
Zena: Jao muzu moj, niko nam nece verovati da imamo ovoliko zlata.
Muz: zeno, niko nece ni znati da smo nasli cup jer ako saznaju doci ce da
nam zlato uzmu. Ne smes nikome govoriti sta smo pronasli...
Covek se najvise plasio kneza jer ako bi on saznao za cup sa zlatom odmah bi im
ga uzeo jer su ga pronasli na njegovom posedu. Zato jos jednom rece zeni da
slucajno ne govori nikome da su nasli zlatnike...
Sutradan odose oboje da rade na krezevom imanju kao i obicno. zena nije mogla da
izdrzi pa rece jednoj prijateljici sa kojom je zajedno radila:
Zena: Zamisli sta nam se juce desilo... Muz i ja kopali ispred kuce u
pesku i nasli cup pun zlatnika.
Prijateljica: Ma nemoguce, nije valjda.
Zena: Jeste jeste, samo ne smes nikome reci da sam ti ovo rekla.
Prijateljica nije mogla da izdrzi, pa isprica sve to drugoj zeni, druga trecoj,
i tako redom, sve dok rec nije stigla i do kneza. On pozove coveka i upita ga:
Knez: Kakvo si to blago nasao?
Covek: Nisam nista nasao...
Knez: Tvoja zena je rekla da jesi, da si nasao cup pun zlatnika...
Covek: Ma ona je to izmislila da ima sta pricati sa prijateljicama.
Knez rece da ce ih oboje saslusati za neki dan i da ce ga ubiti ako on laze a
zena kaze istinu. Covek se pokupi i ode... Kad stize kuci on rece zeni:
Muz: Slusjaj me zeno, veceras ce ovuda proci Turci sa psima. Ti se sakrij
u podrum da te ne nadju a ja cu se vec nekako snaci... zena brzo ode u podrum a
muz zatvori vrata za njom. Onda ode do pekara i kupi puno pereca pa se vrati
kuci i raseja ih svuda oko kuce. Ujutru ode u podrum po zenu i rece joj da su
padale perce sa neba umesto kise tu noc i da ide brzo da ih pokupi. Ona ode i
zaprepasti se kad vide perece na zemlji svuda oko kuce...
Taj dan opet knez pozva muza kod sebe i opet ga upita da li je nasao zlatnike a
covek mu opet rece da je sve to izmislila njegova zena... Onda muz ode kuci i
rece zeni da je knez poludeo, da je pobegao iz dvorca i da ga jure sa psima pa
da ona brzo pobegne u podrum. Ona poslusa i strca u podrum a muz zatvori vrata
za njom pa poce da izaziva pse iz susedovog dvorista. Oni pocese da laju, a za
njima i psi iz drugih kuca i na kraju je celo selo vrvelo od pasa koji laju. Kad
se smirise muz ode po zenu. Sutradan pozva knez oboje, i muza i zenu, kod sebe
pa ih upita:
Knez: Da li ste nasli zlatnike?
Muz: Nismo nas...
Zena: Jesmo, nasli smo cup sa zlatnicima, prekide zena muza.
Knez: Znaci lagao si me ipak. Kazi mi zeno, kada ste nasli taj cup?
Zena: Pre nekoliko dana kneze, onaj dan kada su Turci prosli kroz selo.
Knez: Kakvi Turci zeno, nikakavi Turci nisu prolazili kroz selo...
Zena: Ma jesu kneze, te noci su i padale perece umesto kise.
Knez: Padale prece umesto kise? zeno da li se ti salis sa mnom? Govori
kada ste nasli cup!
Zena: Ne salim se kneze, nasli smo cup dva dana pre nego sto ste vi
poludeli pa su vas jurili sa psima.
Knez: Ja poludeo? Ma ti si poludela luda zeno. Vodite ih napolje odmah,
ovo je bezobrazluk!
Isterase ih oboje napolje a muz rece zeni da nije luda vec da su prevarili kneza
da im ne bi uzeo zlatnike. Onda odose kuci srecni a sa onim zlatom su ziveli
lepo jos mnogo godina.