CAROBNI LONAC
Nekada davno zivela je jedna devojcica sa majkom, udovicom. One su bile toliko siromasne da su jednoga dana otkrile da im vise nista nije preostalo za jelo.
Svi u gradu su se oglusili na njihovu izgladnelost, toliko da niko nije zeleo da im da bas nimalo hrane. Devojcica je otisla u sumu da se igra.
Medjutim, bila je toliko gladna da je pocela da place.
Prisla joj je jedna starica i upitala je:
- Zasto places, dete moje?
- Zato sto sam veoma gladna - odgovorila je devojcica.
- Onda nikada vise neces biti gladna - rece starica i dade devojcici mali lonac za kuvanje.
- Kada si gladna samo reci loncu: "Kuvaj loncicu, kuvaj!" I on ce skuvati veoma ukusnu kasu za tebe. A kada pozelis da lonac prestane da kuva - nastavi starica - moras reci: "Stani loncicu, stani!"
Devojcica je bila toliko gladna da je odmah pozelela malo kase. Zato rece loncu - Kuvaj loncicu, kuvaj!
Lonac ucini kako mu je receno i poce da kuva kasu. Devojcica je jedva sacekala da proba malo te kase. Kada je kasa bila skuvana, devojcica rece: - Stani loncicu, stani! - Kasa je bila veoma ukusna i devojcica je pojela sve do poslednje mrvice.
Potom devojcica otrca kuci noseci lonac za kuvanje i rece majci sta joj je kazala starica.
- Nase brige su prestale - rece njena majka sva srecna. - Loncic ce nas dobro hraniti!
Kad god su bile gladne rekle bi loncu: - Kuvaj loncicu, kuvaj!... A kasa je uvek bila ukusna i uvek im je prijala.
Jednog dana devojcica je izasla u setnju. Dok je bila napolju njena majka je ogladnela. I tako ona rece:
- Kuvaj loncicu, kuvaj!
Lonac je poceo da kuva kasu. Majka je pocela da je jede. Bila je to dobra kasa i uzivala je u njoj. Bila je toliko zauzeta jelom, da je zaboravila da kaze loncu da prestane sa kuvanjem. Tako je lonac nastavio da kuva sve vise kase.
Uskoro je kasa pocela da se preliva preko vrha lonca. Kada je majka to primetila, shvatila je da mora da kaze loncu da prekine sa kuvanjem. Ali, zaboravila je magicne reci! Lonac je nastavio da kuva praveci sve vise kase.
Ubrzo se kasa nalazila po celom stolu i po kuhinjskom podu. A loncic je nastavio da kuva praveci sve vise i vise kase. Uskoro je i cela kuca bila puna kase, medjutim lonac je i dalje nastavljao da je kuva.
Na veliko zaprepascenje suseda, ubrzo je i njihova kuca postala ispunjena kasom. A lonac je nastavljao i dalje da kuva sve vise i vise kase. Uskoro su sve kuce u ulici bile prepune kasa. Medjutim, lonac je i dalje kuvao sve vise i vise i vise kase.
Veoma brzo su gotovo sve ulice i kuce u gradu bile zatrpane kasom. A lonac... On je i dalje kuvao bez prestanka.
Svi ljudi iz grada izasli su iz kuca na ulice. Niko nije znao kako da zaustavi loncic da ne kuva vise kasu. Lonac je i dalje neprestano kuvao. Ljudi u gradu su poceli da misle da ukoliko se to nastavi, na kraju ce ceo svet biti prekriven kasom, i svice se podaviti u njoj.
Bas kada je kasa stigla do poslednje kuce u gradu preteci da se izlije i do susednog gradica, devojcica se vratila iz setnje. U prvom trenutku nije mogla da objasni sta se to zbilo sa gradom. Majka dotrca do nje i viknu: - Molim te zaustavi loncic da ne kuva vise kasu!
Devojcica potom rece: - Stani loncicu, stani! I tada, najzad, loncic prestade da kuva kasu.
Neobicna prica o magicnom loncu i skrtim ljudima iz dalekog grada i dan danas luta svetom. Ali onaj ko zeli sada da ode u taj grad, morace da pojede puno kase, kako bi napravio put do njega.
