BREMENSKI MUZIKANTI

Neki covek je imao magarca koji je dugo godina pokorno nosio vrece u mlin, pa kada je ostario gospodar naumi da ga se nekako resi. Naslutivsi sta mu se sprema, magarac sledecu noc pobegne i uputi se u Bremen. Tamo bi, mislio je, mogao postati gradski muzikant.

Iduci tako putem, magarac naidje na psa koji je umorno i zadihano lezao pored druma.
- Zasto toliko dahces, prijatelju? - upita ga magarac.
- Star sam i sve slabiji, pa ne mogu vise loviti kao nekada. Zato je gospodar resio da me ubije, pa sam pobegao na vreme.
- Znas sta - rece magarac - ja idem u Bremen i postacu tamo gradski muzikant. Podji ako zelis samnom. Ja cu svirati na tamburici, a ti udaraj u bubanj.
Pas se obradova, pa mu se pridruzi.

Nisu dugo pesacili, kada ugledase macka kako sav zalostan sedi pokraj puta.
Magarac: Sta je tebi krenulo naopako, macane, kada si tako tuzan?
Macak odgovori: Kako mogu biti veseo kada sam ostario, zubi su mi otupeli, snaga me izdaje, pa mi lakse da sedim po citav dan u cosku i da predem nego gazdarici da lovim miseve po citavom imanju. Zato je naumila da me utopi u reci, a ja jadan sta sam drugo mogao nego da joj pobegnem. I sada ne znam sta cu raditi, ko ce hraniti starog macka.
Magarac i pas mu predloze da podje i on sa njima, zato sto se, barem, ako nista drugo, razume u nocnu muziku, pa moze sa njima postati muzikant. Macku bi vrlo drago te podje sa njima.

Uskoro tri begunca naidjose na nekakvo dvoriste. Na kapiji je cucao petao i krestao iz sveg glasa.
- Zasto toliko krestis - upitase ga ova trojica... Usi ces nam probiti! Sta ti je?
- Jadna je moja sudbina. Sutra je nedelja, dolaze gosti u kucu, a gazdarica je naredila kuvarici da mi ujutru cim svane odrube glavu i da me skuvaju u corbi za goste. Zato veceras krestim i kukuricem, koliko god mogu, dok jos mogu. - odgovori im petao.
Cuvsi ovo, ova trojica mu predlozise da i on podje sa njima jer od smrti koja ga ceka, svugde ce sta bolje naci. Ispricase mu njihov plan koji se petlu dopade pa tako i on krenu sa njima jer njegov zvucan glas bi im bas dobro dosao. Tako svi zajedno nastavise put.

Kako je do Bremena ostalo vise od jednog dana hoda, svratise u obliznju sumu da u njoj prenoce. Magarac i pas legose pod jedno veliko drvo, macak se pope i smesti iznad njih na granu, a petao odlete na sam vrh krosnje gde mu je bilo najsigurnije. Pre nego sto su zaspali, petao osmotri jos jednom okolinu na sve strane. Kako mu se ucini da u daljini vidi nekakvo svetlo, doviknu svojim drugovima da je u blizini neka kuca, koliko mu se cini.
Magarac odluci: Treba poci tamo, ovo je lose konaciste.

Tako krenuse prema svetlu koje je bivalo sve jace, sve dok ne stigose pred razbojnicku kucu. Magarac kao najveci pridje prozoru i pogleda unutra. Kada ga druzina upita sta vidi on im odgovori:
- Vidim postavljen sto sa izobiljem hrane i pica, ali i razbojnike za stolom kako sede I goste se.
Posavetovase se sta im je ciniti i najzad smislise... Magarac ce prednjim nogama stati na prozor, pas ce skociti na magarceva ledja, macak ce uspuzati na psa i najzad, petao ce uzleteti macku na glavu. Kada se poredjase, onda pocese zajednicki stvarati muziku: magarac zanjaka, pas zalaja, macak zamjauka, a petao zakukurika. Najdenom se neocekivano survase svi zajedno kroz prozor u sobu i popadase. Na tu uzasnu dreku i galamu svi razbojnici skocise i pobegose u sumu, a cetiri muzikanta sedose za trpezu pa navalise da jedu kao da ce naredne cetiri nedelje gladovati.

Kada zavrsise sa jelom, pogasise svece i svako se prema svojoj zelji zauzme mesto za spavanje koje mu je odgovaralo. Magarac leze na djubre, pas iza vrata, macka na topli pepeo kraj ognjista, a petao sede na pregacu.
Na pola noci, razbojnici izdaleka videse da u kuci vise ne gori svetlo. Potom harambasa posla jednog razbojnika da pretrazi kucu. Taj zatece sve mirno, pa ode u kuhinju da zapali svecu. Kako od svetlucavih mackovih ociju pomisli da je to zar, prinese sibicu mackovim ocima da je upali. Utom macak frkcuci skoci na razbojnika i ogreba ga po licu. On se grdno uplasi i potrca na zadnja vrata, kada odjednom nagazi psa. Pas skoci i ugrize ga za nogu, a kada potrca kroz dvoriste, naleti na magarca koji se ritnu i opali ga zanjim kopitama. Tada se od buke probudi i petao, pa poce da kukurice. Izbezumljeni razbojnik potrca koliko su ga noge nosile.

Kada stize medju razbojnike, rece svome harambasi:
- Harambaso, u kuci je grozna vestica. Bacila mi je pepeo u oci i ogrebala me po licu svojim dugim kandzama, pred vratima covek koji sedi me je uboo nozem u nogu, u dvoristu me je neka crna utvara zviznula toljagom, a gore na krovu duhovi kreste. Jedva sam zivu glavu spasio.

Od tada se razbojnici vise ne usudise da udju u kucu, a cetvorici nesudjenih bremenskih muzikanata kucica se toliko dopala da vise nisu hteli izaci iz nje, vec se odomacise i nastavise svi zajedno da zive u njoj.